40. божићни успон на Ртањ

Ређе похођеном стазом од Лукова до Куска па целим гребеном до Шиљка и силазак јужном страном, то је била наша путања магловитог 14. јануара на јубиларном 40. божићном успону на Ртањ.

КИЧМОМ РТЊА

У 08.45 запутили смо се из Лукова од старе напуштене полицијске постаје са 400 мнв. Након 2,7 км и 250 м пређеног успона скрећемо са колског земљаног пута на маркирану стазу која води кроз шуму. Маркације су избледеле и проређене, али их има и могуће их је лако пратити. Улазимо у зону снега.

У шуми има подоста попадалих стабала, а стаза води преко њих. Снег је неких 10-20 цм дубине. Успон је константан и јак. На 2,8 км савладавамо 750 м успона.

Након 2 и по сата, непосредно пре изласка из шуме пролазимо први технички детаљ који најављује оно што нас очекује даље – излазак на кречњачки гребен. Ужи кулоар на стени, клизав услед влажног времена, 10-так метара дуг, захтева употребу и руку и ногу уз повећану концентрацију. На овом делу може се поставити уже, а и не мора. За већу групу уже је свакако препорука. За малу увежбану екипицу, није неопходно.
Непосредно после тог верања, а пре изласка из шуме, правимо и прву паузу за окрепу у заветрини стене.

У 11.30 настављамо даље и после 200 м стижемо до другог и последњег техничког детаља, експониране падине коју зову Литице. Овде је техникалија сличне конфигурације као и претходна с тим што је за нијансу мањи нагиб, али је дужа падина испод стене. Први „степеник“ је најшкакљивији део. У висини од око 1 метра треба се издићи на малу површину стене покретом који подсећа на вежбу пропадање. За искусне планинаре и људе висине 170,180 цм ово неће бити велики проблем, а за ниже може мало бити повуци-потегни. Може бити и за оне који немају искуства на оваквим теренима и нису у кондицији, а мишићи у ногама им пренапрегнути од напорног успона. Због овог првог степеника постављање ужета је препорука, поготово за веће групе.

Око 12, након пређених 5,5 км, излазимо на први врх ртањског „репног“ пршљена, Кусак 1309 мнв. Магла је густа и не види се ништа осим блиског радијуса кретања. Штета због погледа, али бар ветар није превише јак. Бићемо ускраћени за све те фантастичне северозападне литице које се пружају у дужини 3,5 км, колико је дуга кречњачка кичма која води на врх српске пирамиде.

Магла је врло густа, снег је дубок 30 цм, сув је и тврд. Температура око -2, ветар подношљив.  Белина од снега бије у зенице.

Даље, пратимо утабану стазу која вијуга преко гребена, а негде се спушта 50-100 м од гребена. У једном моменту један део стазе се одваја и иде директно преко гребена, а други део наставља упоредо с гребеном. Ми пратимо утабану стазу до испод другог, безименог врха на 1408 мнв, а онда пречимо попречно по изохипси, и пртимо снег до врха. Настављамо даље право по гребену, пртећи снег. Видика нема, литица нема. А прћење захтева и снагу и додатно време, тако да после неких 500 м по гребену, пртимо на доле и враћамо се на утабану стазу. Вратисмо се, не прођосмо много, а утабана стаза нас одведе опет на гребен на правогребенску стазу, која одатле постаје утабана и настављамо даље идући њом.

Прелазимо преко трећег „пршљена“, врха Пресло 1405 мнв. На врх пирамиде, Шиљак 1565 мнв стижемо у 14.15, после 5 и по сати од почетка стазе. Мени је био шести Божићни успон и никад нисам затекао мање људи. Да ли што је било касно, или због магле или чега трећег, углавном, имали смо слободног простора да се фоткамо без да се гурамо и чекамо ред као иначе што је случај.

После фоткања брзо крећемо у силазак јужном страном.

У 16.30, наравно блатњави, долазимо у село Ртањ и завршавамо стазу. Прешли смо 15 км уз 1350 кумулативног успона.

Питају ме каква је ова стаза у односу на класичан север. Рекао бих, за нијансу јача, плус додатних 3 км по гребену. Има и још јача варијација, ако се крене директно кроз шуму, исто из Лукова, а не колским путем па кроз шуму, како смо ми ишли. Ту би било око 4,5 км  уз 1000 кумулативног успона, до Куска. По успону и километражи, многи кажу да је та варијација најтежа ртањска стаза.

Поделите вест са пријатељима