Луково, 09.00
Крећемо на стазу са 330 мнв. Ово је приступ Ртњу са западне стране. Не идемо регуларном планинарском стазом већ колским путем. После 3 км одвајамо се у шуму пратећи маркације (којих по причи наводно нема). Шума је добрим делом раскрчена. Био је пожар па су уклањали попадала стабла. Од шуме, на том делу, остали су само пањеви, купине и понека младица.
Успон је све време константан. Утабане стазе нема. Идемо по маркацијама, али дивљином. Прескачемо попадала стабла, купине, што нам успорава кретање.
Снег је ноћашњи, свеж. Покривач око 10 цм дебљине. Шума сва у белом.
11.15
Излазимо из шуме подно стена. Правимо паузу у заветрини јер после све до шуме на јужној страни дуваће ветар. Призори за фоткање су одлични, али не и временски услови. Облаци су и разноси их ветар па уместо одлазећих исти тај ветар доноси долазеће, облаке. Овде има неколико лепих избочинастих стена – видиковаца, идеалних за лепу фотографију на природним пиједесталима.
11.30
Пролазимо Литицу. То је и најескспонираније место на стази где је у зимским условима неопходно поставити уже. Тих 10-так метара се пење уз помоћ руку, а стена је клизава.
12.00
После пређених 5 км ступамо на гребен. Пењемо врх Кусак 1309 мнв. Поглед је леп, али га нема. Појела га магла.
До Шиљка чека нас 3,5 км кретања по гребену и мимо њега. Бирамо да идемо што више гребеном. Дуже ће трајати, али шта да радимо кад волимо?!
Пролазимо други врх, безимени, 1408 мнв.
13.20
Пролазимо трећи врх, Пресло 1406 мнв. Прешли смо 2 км по гребену.
14.15
После 8,5 пређених км и 5 сати планинарења стижемо на Шиљак 1565 мнв. Четврти и уједно највиши врх, централна тачка ртањске пирамиде. Слика као и обично. Тискање планинара и тражење што боље заветрине.
Фоткамо се код крста, правимо паузу и у 14.45 започињемо силазак јужном страном.
У 17.30 завршавамо стазу у селу Ртањ.
Прешли смо 15,15 км уз 1310 м кумулативног успона.
У односу на приступе са северне и јужне стране, овај приступ је захтевнији, ако не и најзахтевнији на Ртњу. Пре свега, стаза је дужа и дуже се иде по гребену; утабане стазе у добром делу нема; експонирани детаљ на Литици који додаје и техничку тежину. Нагиб успона у шуми сличан је стази на северу.
У тренутним зимским условима, успон до самог гребена је можда био и лакши, у смислу тога да нема утабане стазе и много нападалог снега, па је било и мање клизаво него на јужној и северној страни где су стотине ногу газиле по истој стази.
Све у свему, једна атрактивна и захтевна шумско-гребенска стаза са лепим видицима.
Треба напоменути и да је Ртањ једна од ретких гребенских српских планина. Ко воли да гребенари, неће се покајати ако крене овом стазом.
Водич Срђан Цицмил