Вршачке планине

Вршачке планине се налазе у Војводини (југо-источни Банат), на самој граници са Румунијом, па чак једним делом и у Румунији. По геолошкој грађи припадају српско-македонској планинској маси. Цела планина можемо рећи да је под шумом, а красе је брест, буква, храст, кестен, граб, липа и још много листопадног дрвећа али и борови и смреке од четинара, као и богати виногради на обронцима планине. Град Вршац се једним својим делом и налази на самој планини, тачније на Вршачком брегу.

Вршачки планинари су поприлично активни у овом нашем спорту, али и за сву похвалу је и њихово ангажовања око уређења стаза на овом панонском острву. Вршачка трансферзала са осам контролних тачака дуга је 39км. Највиши врх ове лепотице је Гудурички врх, који се налази на 641мнв, а уједно је и највиши врх Војводине. Свакако, уколико долазите, можете у дану да обиђете и Лисичју главу 590 мнв. Уколико бисте планирали да одвојите цео викенд за ову акцију, ту су и Кула 399мнв, Турска глава 402мнв, Вршачки врх 514мн, Средњи врх 570мнв и.т.д.
ПСД „Вршачка Кула“ је једно од планинарских друштава које је активно у овом делу Србије, а ми имамо ту част да је покретач ове наше приче, уједно и водич овог друштва. Велизар Вемић мб 726 је ходајућа енциклопедија иначе, али за ову планину и њену околину, нећете наћи бољег водича.

Иако је већ одавно израстао у град, Вршчани са поносом, цитирајући Стерију, за свој град кажу „лепа варош“, показујући тако да има својеврстан дух који га обележава.
Како има пуно тога што не бисте смели да пропустите, најбоље је да се препустите туристичком водичу јер свака стара зграда крије неке добре приче. Ту су родна кућа поменутог писца Јована Стерије Поповића, музејске збирке слике Паје Јовановића Владичански двор- седиште Банатске Епархије, катедрала Светог Герхарда и.т.д.

На самом брегу уздижу се две цркве (подно Вршачке куле) Црква Светог Теодора и Црква Светог крста. Када смо код Вршачког брега, не смемо да пропустимо поглед на вршачке винограде.

На средишњим обронцима Вршачких планина, са обе стране налазе се средњевековни манастири Мало средиште- (Прњавор) на северним обронцима и Манастир Месић на јужним. Манастир Мало Средиште је крајем 15 века обновио Деспот Јован Бранковић. Манастир Месић су, по једном предању из 11 века 1033. године подигли ученици Светог Кирила и Методија ширећи писменост у овом делу света, а по другом из 13. века свештеноманах Арсеније. Приликом рестаурације утврђено је да је прво предање вероватније.

Из поменута два места (Мало Средиште и Месић) као и из самог града можете кренути у пењање врхова Вршачких планина , али свакако препоручујемо паузу у планинарском дому Широко било, одмаралишту Црвеног крста (место где је како кажу поносно најчистији ваздух у Европи) али свакако гледајте да своје пешачење са Гудуричког врха завршите у Гудурици.

Гудурица је место које се поноси са својим гостопримством али и слогом. У њему живе становници 16 националности. Баве се узгојем и негом винограда- то официјелно спада у пољипривреду, али верујте, овде је прављење вина начин живота и уметност.

Како и видите, мало би нам било и неколико објава да пишемо о овом крају, али верујемо да смо барем мало приближили лепоту која вас у Вршцу и његовој околини чека. Свакако бисмо похвалили овај град и његове становнике како воде рачуна о својим богатствима и колико су тога искористили на најбољи могући начин. Вршац је сјајан пример како треба:)